Da je kraljica Elizabeta I sedela u svojoj palati u 19. veku, obavijena haljinom od poliestera, portreti ne bi bili jedini pokazatelji njenog stila – i sama haljina bi i dalje bila tu. Ne zato što bi zbog kvaliteta trajala vekovima, već zato što joj treba 250 godina da se dekompostira i vrati u zemlju. No, čak ni tada se ne vrati potpuno…mikročestice plastike ostaju zauvek.

Industrijska revolucija, tehnološka revolucija, Big Data, internet, veštačka inteligencija i svakodnevna otkrića iz laboratorije…ogroman napredak, zar ne? No, 70% odeće koju čovek danas napravi i prisloni na kožu, napravljeno je od plastike odnosno – nafte.

 

Kako smo došli do ovoga?

Kao generacije koje su odrasle uz plastiku, lako možemo zaboraviti da je svet funkcionisao koristeći prirodne materijale u svaku svrhu i to pre samo 70-ak godina.

Drugi svetski rat bio je prekretnica – sintetički materijali koji su se koristili u ratu u velikim količinama, pokazali su se kao izdržljivi, praktični i ekonomični i laki za masovnu proizvodnju. Kada je svet bio u rasulu, industrija se vraćala na noge, a masovna proizvodnja postala je društveni alat za stabilizaciju ekonomije i status preživljavanja prosečnog čoveka.

Shvatili smo da sintetički materijali ne moraju da se koriste samo za padobrane i uniforme, možemo ih koristiti za sve.

Ekspanzija je bila ogromna i tako danas nosimo aktivni veš, pidžame pa i donji veš od poliestera, spavamo u njemu i prislanjamo ga na kožu skoro neprestano.

Materijal koji je bio idealan saveznik u zaštiti od kiše jer je nepromočiv, sada obavija naše žlezde dok treniramo. I tu smo, zapravo, zgrešili.

Moramo biti realistični, shvatiti da neke stvari i prakse ne možemo učiniti da nestanu preko noći. Neke, iako štetne, ako ih koristimo umereno, neće načiniti nepovratnu štetu. Zamislite da imate samo zimsku jaknu i opremu za planinarenje od poliestera? Nikakav problem! Ali…

Poliester ne pripada ni u jednom drugom razgovoru.

Danas je ubedljivo najjeftinija tkanina za masovno tržište, čija je proizvodnja po kilogramu upola jeftinija od proizvodnje pamuka. Ta niska cena je ključna za brzu modu.

Matrijal je postao omiljena tkanina od 2000. godine i jasno dominira naglim porastom ukupne proizvodnje tkanina, koja je danas na rekordno visokom nivou. Odeća od poliestera se ređe popravlja, retko reciklira u novu odeću i čak je stvorila novu kategoriju izvoza otpadne plastike (odeće) u manje razvijene zemlje, gde se uglavnom spaljuje ili baca na deponije.

Poliester može uticati na ljudsko zdravlje direktnim kontaktom, uključujući iritaciju kože i alergije, a indirektno oslobađanjem mikroplastike i hemikalija poput PFAS u životnu sredinu i naša tela.

Dovoljno je da znamo da se ove hemikalije nazivaju “večnim hemikalijama” I shvatićemo da smo napravili grešku u koracima odavno.

Hemikalije koje se koriste u proizvodnji, kao što su formaldehid, ftalati i usporivači gorenja, mogu se apsorbovati kroz kožu, posebno kada se kombinuju sa toplotom, znojem i trenjem od habanja, što dovodi do hormonskih poremećaja, hroničnih upala, respiratornih problema i povećanog rizika od raka.

Tek nedavno je otkriveno da veliki deo plastike koja se akumulira u ljudima dolazi direktno iz naše odeće.

Svaki put kada perete ili nosite sintetičku odeću (poliester, najlon, spandeks), izloženi ste sitnim plastičnim vlaknima koja se oslobađaju i odlaze u vodene sisteme.

 

Toliko se pažnje posvećuje „brizi o sebi“ i blagostanju, a ipak danas pola života provodimo u sportskoj odeći, pa zašto i to ne bismo učinili delom brige o sebi?

Istraživanja nam već dugo ukazuju da je znojenje stvar broj 1 koju treba izbegavati prilikom nošenja toksične poliesterske odeće.

Čak i prirodne tkanine (poput pamuka) mogu postati toksične kada se obrade sa:

Formaldehid → završna obrada otporna na gužvanje;

PFAS → odbojnost vode ili mrlja;

Hlorni izbeljivač → izbeljivači i „optički izbeljivači“ u čaršavama i peškirima;

Azo boje → jeftine sintetičke boje koje mogu oslobađati kancerogene amine;

Omekšivači (kvati, PEG, silikoni) → stvaraju „puterski“ osećaj, ali oblažu vlakna toksinima;

Usporivači plamena → koriste se na dečjim pidžamama, naddušecima, zavesama.

Toplota, sunčeva svetlost i kretanje uzrokuju masovno hemijsko ispiranje ovih hemikalija i stoga se apsorbuju in vitro putem znojnih žlezda.

Gde se pojavljuju?

Odeća: sportska odeća, rastegljive farmerke, „brza moda“, pidžame sa oznakom „otporne na plamen“, flis jakne, štampane majice;

Posteljina: „bez gužvanja“, „mikrofiber“, „performanse hlađenja“, „mešavina poliestera hotelskog kvaliteta“;

Kućni proizvodi: navlake za nameštaj, zavese, tepisi sa zaštitom od mrlja, sintetička ćebad, naddušeci…

 

Šta zapravo nosiš?

Nazovimo stvari pravim imenom:

• Helanke = poliester, najlon,
• Spandeks → plastika na bazi nafte.
• Sportski grudnjaci = plastika.
• Šorts za trčanje = plastika.
• Skoro sva „aktivna odeća“ = plastika.

Normalizovali smo uvijanje u plastiku i nazivanje toga „zdravim“.

Upakovli u “lifestyle” i “wellness” estetiku.

Ljudi se znoje u potpuno sintetičkoj opremi i nazivaju je „performansama“.

Niko ne dovodi u pitanje zašto je cela naša sportska kultura izgrađena na plastici – samo slepo prihvatanje jer brendovi kažu da je tehnologija „napredna“.

 

Prosečan potrošač sada kupuje 60% više odeće nego 2000. godine, ali je čuva upola kraće.

Tvoj najveći akt pobune u današnjem konzumerističkom sistemu može biti – da kupuješ manje, da kupuješ svesnije i da kupuješ lokalno i etički.

Šta to znači?

Znaš kada napraviš sam/a omiljenu poslasticu prema receptu, znas koji trud je uložen, koji sastojci su upotrebljeni – osetiš drugačiji oblik zadovoljstva?

Neki komadi odeće sa rafova velikih brendova putuju do tebe hiljadama kilometara, kvalitet šavova je takav da mogu izdržati tek nekoliko pranja, materijali su veštački i obrađeni jakim hemikalijama i radnici rade u nehumanim uslovima, često plaćeni ispod minimalnih iznosa za preživljavanje.

Kada je nesto stvoreno blizu tebe, skraćuješ fizičku i moralnu kilometražu od kreatora i samog nastanka.

Spora moda se pojavila kao heroj u ovom lancu eksploatacije nad kojim smo potpuno izgubili kontrolu. Na nama je da kontrolu sada – vratimo!

Kada biraš da podržiš nekoga ko je izabrao trajnost iznad brojnosti;

• Kvalitet iznad kvantiteta;
• Prirodno i zdravo iznad prolaznog trenda I plastike;
• Sporo I autentično iznad prolaznog trenda – pomažeš ovom svetu da dođe korak bliže sistemu koji čuva prirodu, umesto da je degradira.

Mnogo je teze biti loš prema prirodi i sakriti svoje štetne prakse kada ste oči u oči sa svojim kupcima.

Kada biraš komad odeće koji je neko skrojio da bi ti trajao, pratio ritam tvog tela i podržavao zdravlje – onda znas da radiš pravu stvar.

 

Autor teksta: Marija, Održivi glas